Суочавање са преуређивањем

Anonim

О чему сам размишљао кад сам себи - и што је још важније - свом супругу, Фил - обећао да ћемо бити спремни да се уселимо у нашу нову „стару“ кућу до средине фебруара? Па, Пхил се ипак уселио у малени баштенски стан у којем сам камповао током реновирања. Сад са две одрасле особе и псом, у четвртинама је гужва и чини се да посао напредује још спорије за мене (а и преспоро за Пхила).

Канцеларија мог супруга је скоро готова, али остатак куће је у различитим фазама довршења. На пример, плакари немају хардвер за врата, па користим турпију за нокте. Обично волим ствари уредне, али чини ми се да сам ових дана необично задовољан што ми одећу гомилају на столицама и клупама само из пуке погодности. Извођач је почео да производи гадне звукове, јер неке компоненте за кухињске ормаре још увек недостају. Ноћу лежим будан, молим се за делове и бринем о томе шта могу да учиним да посао иде по распореду.

Ево најбољих савета за решавање проблема преуређења које сам успео да сакупим на основу овог искуства и претходних пројеката:

Управљајте очекивањима. Током овог преуређивања, једна од мојих кључних улога била је да управљам очекивањима - својим, супруговим и радничким. Постао сам стално присуство, одлучан да наставим да напредујем на неком нивоу. Кад застане, ја сам тај који предлаже да се позабави нечим другим док се претходни проблем не реши.

Упознајте се са радом. Свакако не треба да знате посао изнутра и извана, али помаже ако имате разумевања о томе шта је посао при руци и шта је потребно да бисте га правилно обавили. Када сам сазнао да је за вишеполни затамњивач потребан „пратећи прекидач“? Нисам сигуран, али то је нешто што сада знам.

Постаните менаџер пројекта. Поред набавке производа на Интернету, постао сам прилично вешт у лоцирању невидљивих вијака и недостајућих делова и намештаја по целој кући. Резигниран сам да радим све што је потребно да држим распоред. Добављач ме уверава да ће радови бити завршени крајем маја. Само желим да се уверим да је крај маја 2012.

Настави са моралом. Печем колаче и дистрибуирам их поподне када је шећер у крви низак. Важно је одржавати раднике у добром расположењу, поготово јер сада са њима проводим више времена него са супругом. Свакако да се радујем што ће се веза ускоро завршити и то пријатељски (са радницима, а не са супругом).

Завршиће се. Ово је постала моја свакодневна мантра. Толико пута сам већ прошао кроз процес ’знам да ствари могу да се споје. А хоће и за ово преуређивање, и ох, какав ће то бити срећан дан!